Književna nagrada ''Gospođin vir'', koju dodeljuje edicija ''Braničevo'' i Centar za kulturu Požarevac, pripala je Vuku Draškoviću za njegov najnoviji roman ''Doktor Aron''.

Oko 40 knjiga je konkurisalo za ovogodišnju nagradu, ali je žiri razmatrao celokupan srpski književni opus i jednoglasno odlučio da nagradu dodeli Draškoviću.

Ovo je inače, prva književna nagrada koju je Vuk Drašković dobio za neki svoj roman.

Nagrada će dobitniku biti uručena u Svečanoj sali gradskog zdanja, u petak 19.03.2010.godine u 12 časova.

U obrazloženju za dodelu ove prestižne nagrade se navodi:

 

 

 

 

 

 

 

 

                                    EDICIJA BRANIČEVO - Centar za kulturu Požarevac

 

  

 

Književna nagrada

GOSPOĐIN VIR – 2010

dobitnik

VUK DRAŠKOVIĆ ZA ROMAN

„DOKTOR ARON“

 

Roman «Doktor Aron» napisao je pisac velikog životnog, političkog, i spisateljskog iskustva. Možda se on neće dopasti potomcima, prijateljima i produženim rukama, onih koje doktor Aron u romanu  žigoše psovkom («komunistička ološ»). Draškovićev roman, zanimljivo, lepo ispripovedan, ima stranica koje se približavaju ambisima, bezdanima umetnosti romana, preko potrebnim i nedostajućim po sadašnje vreme i srpsku književnost.

Ispričan diskretno, roman započinje begom od samoće doktora Arona, ludnicom,  a završava se  simbolično, snom, i teškim pitanjima, koje savremena srpska proza izvrdava. Prelistajte ponovo početak Manovog Doktora Faustusa. Man  započinje svoj roman  kao privremenu biografiju genijalnog muzičara, i Drašković je iznašao sličan, dobar početak. Ali  pre toga je skupio i pronašao građu, i dobar podsticaj u  paklenim krugovima te građe. Građe – koja - u stvarnosti  nije ni izbliza rasvetljena u našoj umetničkoj prozi na adekvatan način. Više je bilo pokušaja da se  rasvetli agonija i drama tzv. Titonika, ali su rezultati izostali. Pisac je stvorio lik  doktora Arona, koji se od ostalih specijalista i lekara u državi razlikovao po tome: «Ostali specijalisti u državi bili su knjiški moljci, naučene mašine bez duše» Sporedni likovi romana su podređeni glavnom, koga senče ili obasjavaju iz najneočekivanijih uglova. Doktor Aron, kao lik, razlikuje se od Geteovog ili Manovog Fausta, po tome,  što je sa bogatim psihijatrijskim i drugim mističkim iskustvom stremio onostranom, što je raskidao savez sa đavolom.

Ljudski je priznati da je Vuk Drašković napisao uverljiv i realan roman, izuzetno ubedljiv, a to je ono što se traži od pisca i zašta mu se mora skinuti kapa, roman koji se neće dopasti  «dremljivim i ostrašćenim sovama» u zemlji u kojoj živi, a koji su navikli na ugodnost laži (bez obzira ma ko da su oni: novinari, kritičari, politički neistomišljenici, državni pesnici, inicijalima potpisani autori i urednici redakcijskih komentara, promašeni i jednoumni ljudi, razočarani  sledbenici V. Draškovića, i mnogi drugi). Roman «Doktor Aron» su članovi žirija oficijelnih iliti nametačkih književnih nagrada u ovoj zemlji ignorisali, kako već i priliči jednom svetu koji je pisac  kritikovao na najdelotvorniji način.

Drašković je pisao svoj najnoviji roman, ne da bi likovao, koliko da bi olakšao svoju patnju. On nije ulepšavao istinu, koju je dugovao sebi, i svojim čitaocima. Nekome se to možda neće dopasti? Pa šta? Zar se knjige pišu da bi se nekom dopadale?

 

Dodaj: del.icio.us | Digg