Град се први пут помиње 1476. године, а постао је познат после Пожаревачког мира  закљученог 1718. године између Аустрије и Турске. Прва школа и једна од најстаријих у Србији основана је у оквиру локалне православне цркве још 1733. године (данас носи име Доситеја Обрадовића ).

Процват доживљава доласком књаза Милоша Обреновића  на власт. Његовом заслугом у Пожаревцу је 1819. године подигнута Саборна црква , двор-конак (1825. године), нова чаршија (1827. године) и на крају, за време његове друге владавине, Љубичево (1860. године чије уређење је наставио и кнез Михаило Обреновић ).

Године 1842. Пожаревљани су добили позориште, где је одржана и премијера „Ромеа и Јулије “, и уопште неког дела Виљема Шекспира , на Балкану. А нека од најзначајнијих имена српске науке и уметности потичу или су значајан део свог живота и каријере провели управо у Пожаревцу („можемо рећи да у вароши Пожаревцу већина Пожаревљана нису варошани, а већина варошана нису Пожаревљани“ како је то написао М. Миладиновић).

На територији општине и округа налазе се изузетно богати и бројни археолошки локалитети, од којих су најзначајнији Лепенски Вир  (Голубац), Маргум (Дубравица), Виминацијум  (Костолац) и локалитет Рукумија . У атару Кличевца пронађена је и светски чувена Велика мајка (или Кличевачки идол) из бронзаног периода .

Традиционалне манифестације су Љубичевске коњичке игре  и Дани глуме Миливоја Живановића .

Дан града Пожаревца и слава Пожаревца је Света Тројица ^[1] . Град обележава и 15. октобар дан ослобађања у Првом и Другом светском рату.

У Пожаревцу се налази више образовних институција . Међу знаменитости убраја се Табачка чаршија  и Галерија Милене Павловић-Барили .

Слајдови